Otac i kći
Bijeli ford sigurno je sjekao opalo, požutjelo lišće. Za volanom je sjedila mlada žena, kraj nje slijepi starac.
„Tako mi je drago, kćeri, što se udaješ. Siguran sam da je tvoj zaručnik vrlo dobar čovjek, jer ti si dobra.“
„Da, tata. Dobar je.“
„Sad će ti biti lakše brinuti se za mene, starog invalida. Pomagat će i tebi i meni.“
„Da, tata.“
„Jako te volim, moja mala djevojčice.“
„I ja tebe, tata.“ Gusta je šuma završila i cesta je naglo skrenula udesno, zaokrenuvši kraj velikoga plavog znaka: „Privatni dom za starije ‚Domaće ognjište‘.“ „Jako.“
Izvornik (ruski)
Белый форд уверенно рассекал опавшую пожелтевшую листву. За рулем сиделая молодая женщина, рядом – слепой старик.
– Я так рад, доченька, что ты выходишь замуж. Я уверен, твой жених – очень хороший человек, потому что ты хорошая.
– Да, папочка. Он хороший.
– Теперь тебе будет проще ухаживать за мной, старым инвалидом. Он будет помогать и тебе, и мне.
– Да, папочка.
– Я очень люблю тебя, моя маленькая девочка.
– И я тебя, папа. – Густой лес закончился и дорога резко взяла вправо, повернув у большого синего указателя: “Частный дом престарелых «Домашний очаг»”. – Очень.